Милутин Миланковић

Милутин Миланковић (1879 – 1958) је био светски признат и цењен математичар, астроном, климатолог, геофизичар, и грађевински инжењер српског порекла.Као доктор техничких наука, предавао је на београдском универзитету од 1909-1958 (уз прекиде током светских ратова). Био је потпредседник САНУ у три мандата, као и директор Астрономске опсерваторије у Београду.

Дао је два фундаментална доприноса светској науци од којих се један односи на карактеристике свих планета Сунчевог система, а други на теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена – познати Миланковићеви циклуси. Они објашњавају појаву ледених доба током прошлости, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности. Након смрти, већи део научне заједнице је оспорио Миланковићеву „Астрономску теорију“. Међутим, деценију након његове смрти и педесет година од првог објављивања, Миланковићева теорија је поново узета у разматрање. Резултати каснијих истраживања, прорачуна и пројеката светске научне заједнице указују на валидност Миланковићеве теорије, а на актуелност климатских промена као глобалног проблема не треба посебно указивати. У част за његова достигнућа у астрономији, по Миланковићу су названи по један кратер на Месецу и на Марсу, као и један астероид у појасу између Марса и Јупитера.